Primenom savremenih dijagnostičkih procedura danas se lako prepoznaju poremećaji moždane cirkulacije, sprovodi se prevencija, ali i lečenje uzroka i posledica šloga.
Šlog je bolest moždanog tkiva, nastao kao poremećaj moždane cirkulacije koja može biti u samom mozgu ili može biti posledica bolesti drugih organa ili, pak, može biti uslovljena različitim fizičkim i hemijskim reagensima. Klinički znaci poremećaja moždane cirkulacije nastaju naglo i često vode ka smrtnom ishodu.
Iako je dijagnostika i terapija napredovala, cerebro-vaskularna bolest je na trećem mestu uzroka smrtnosti u svetu, ispred nje su srčane i maligne bolesti, a na drugom mestu uzroka invaliditeta odmah iza povreda-trauma.
Ateroskleroza je najčešći uzrok šloga
Najčešći uzrok šloga je ateroskleroza. Ateroskleroza je patološki proces fokalnog zadebljanja unutrašnjeg sloja zida krvnog suda, koje nastaje zbog nagomilavanja masnih sastojaka, krvi i krvnih produkata, kompleksnih ugljenih-hidrata.
Obično je ovo zadebljanje udruženo sa promenama središnjih delova zidova krvnih sudova, pa zajedno dovode do sužavanja krvnih sudova i slabljenja zidova krvnog suda i tako nastaje potencijalna opasnost od prskanja tog krvnog suda.
Proces ateroskleroze ide veoma sporo, korak po korak, stručnjaci kažu da počinje još u detinjstvu, razvija se više godina ili više decenija.
U procesu napredovanja ateroskleroze dolazi do nagomilavanja naslaga na unutrašnjem zidu krvnog suda, tako nastaje tromb koji dovodi do sužavanja krvnog suda na tom mestu.
Posledica toga je smanjenje protoka krvi prema mozgu i tako se zbog slabog protoka kiseonika do mozga (slabe ishrane moždanog tkiva) razvija cerebrovaskularna bolest.
Isto se dešava i ako je krvni sud začepljen vazdušnim mehurićem, nekim tkivom koji se odnekud pokrenuo. Posledica je različitih hroničnih oboljenja, ali i štetnih navika usled kojih dolazi do progresivnog oštećenja krvnog suda.
U prvom redu uzrok ateroskleroze je hipertenzija, hiperlipidemija i dijabet, ali i štetne navike poput pušenja, alkoholizma, neodgovarajuća ishrana obilna ugljenim hidratima i životinjskim mastima.
Takođe i stres može da bude jedan od uzročnika šloga. Savremena istraživanja su pokazala da ljudi kojii imaju privatni posao, rade u prodaji ili na nekoj od vodećih pozicija spadaju u rizičniju grupu. Kao prevencija se preporučuje trčanje, bavljenje sportom ili uvođenje hobija koji će pružiti relaksaciju.
Vrste šloga
Moždani udar može biti ishemički, nastao usled začepljenja kevnog suda i takvi su najčešći, čak 80% moždanih udara.
Smrtnost usled ovog šloga je 30%, dok 30% ostaje sa manjim ili većim trajnim invaliditetom, a 30% pacijenata se oporavi.
Hemoragijski moždani udar nastaje usled pucanja zida krvnog suda, on se ređe javlja, u 20-25% slučajeva. Kod ovog šloga je smrtnost znatno veća i kreće se do 60%.
Savremeno lečenje šloga
Glavni problem u lečenju šloga je nemogućnost regeneracije moždanih ćelija. Poslednjih godina intenzivno se istražuje primena matičnih ćelija kod pacijenata koji su doživeli šlog.
Putem lumbalne punkcije, matične ćelije su davane direktno u serebrospinalnu tečnost. Matične ćelije onda idu direktno do oštećenog tkiva u mozgu i smanjuju zapaljenje koje je izazvalo oštećeno tkivo.
Tako se organizmu omogućava da regeneriše oštećene ćelije moždanog tkiva. Istraživanja pokazuju da je terapija matičnim ćelijama dovela do napredovanja u motornom spektru simptoma, što znači da su nepokretni pacijenti ustajali iz kreveta i progovarali prve reči.
Ova terapija daje veliku nadu u lečenju ove bolesti, očekivanja su da se za nekoliko godina reši problem nemogućnosti regeneracije moždanih ćelija, što bi dovelo do toga da se kod velikog broja pacijenata sa blažom kliničkom slikom reši problem oštećenih moždanih ćelija.